Добавить биографию на сайт

Биографии известных людей.
Факты, фото, видео, интересные истории.

Поделиться

Кралевич Марко: биография

Героем-защитником Марко-Королевич является только в эпосе и устах народа в Сербии; в тех же местах, где он, по былинам, действовал (в Старой Сербии, в окрестностях Прилепа и Косовского поля), о нём сохранилась дурная память: там его зовут Марко-насильником (Марко-зулумџија), Марко-сорви-голова (Марко-дели-баша). По мнению Гёте, Марко-Королевич. соответствует греческому Гераклу и персидскому Рустему. Можно сказать, что Марко-Королевич — такой же народный герой, как и наш Илья Муромец.

Ряд песен о нём собран у В. Караджича во II томе его «Српске песме» (II, јуначке) (рус. Сербские песни); новейшие собрания их вышли в Новом Саде в 1878, под заглавием: «Краљевић Марко» и в Загребе в 1880 под заглавием: «Краљевић Марко у народних пјесмах» (издание Ив. Филиповича, с объяснением малоизвестных слов и выражений). Русский перевод некоторых былин у Гербеля в «Поэзии славян». В болгарской народной поэзии также немало псен о Крале Марко (ср. сборник Ив. Богорова, «Български народни песни», София 1879), вследствие чего болгары пытались оспаривают принадлежность сербам этого героя южно-славянской поэзии (это время идея Великой Болгарии). Константин из Островицы, Иван Музаки, Сфранцес, Теодор Кантакузин, Йосиф бен Йошуа, Филип Лоренц и другие называют его болгарским князем. Исследователи османского завоевания Балканского полуострова, среди которых Адам Кърчевич, Василе Петрович, Иларион Руварац, тоже считают Марко-Королевича «болгаром по роду», а Орбини намеренно написал, что герой родился в Ливно, чтобы возбудил герцеговцев к войне против турок.

Литература

  • Алексић Марко. Марко Краљевић: Човек који је постао легенда. — Београд: Лагуна, 2015.
  • Fine John Van Antwerp. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. — University of Michigan Press, 1994. — P. 380. — ISBN 978-0-472-08260-5.
  • Грујичић, Петар Тамни јунак: поступци идеализације Марка Краљевића (студија), „ТИА Јанус“, Београд, 2010. ISBN 978-86-84775-02-5.
  • Деретић, Јован (2000). Српска народна епика. Београд: „Филип Вишњић“.
  • Jireek, Konstantin Josef (1911). Geschichte der Serben [Историја Срба] (на њемачком). 1. The Internet Archive.
  • Константин Филозоф (2000). ред. Гордана Јовановић. Житије деспота Стефана Лазаревића. Пројекат Растко.
  • Mandi, Ranko (2003). „Kraljevii Marko i Andrea“. Dinar: Numizmatiki asopis (Beograd: Srpsko numizmatiko drutvo) № 21. ISSN 1450-5185.
  • Mikloi, Franc (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii. The Internet Archive.
  • Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
  • Орбин, Мавро (1968). ред. Фрањо Баричић, Радован Самарџић, Сима М. Ћирковић. Краљевство Словена. прев. Здравко Шундрица. Београд: Српска књижевна задруга.
  • Рудић, Срђан (2001). „O првом помену презимена Мрњавчевић“. Историјски часопис (Београд: Историјски институт) 48. ISSN 0350-0802.
  • Стојановић, Љубомир (1902). Стари српски записи и натписи. 1. Београд: Српска академија науа и уметности|Српска краљевска академија.
  • Theiner, Augustin (1860). Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia (на латинском). 2. The Internet Archive.
  • Ћоровић, Владимир (новембар 2001). Историја српског народа. Пројекат Растко.
  • Ћоровић Владимир. Историја српског народа. — Београд, 1997.
  • Фостиков, Александра (2002). „О Дмитру Краљевићу“. Историјски часопис (Београд: Историјски институт) 49. ISSN 0350-0802.
  • Шуица Марко. Немирно доба српског средњег века: властела српских обласних господара. — Београд: Службени лист СРЈ, 2000. — ISBN 978-86-355-0452-0.
  • И. В. Ягич, «Kraljevi Marke kurz skizzrit nach der serb. Volksdichtung» («Archiv fr Philologie», т. V);
  • M. Халянский, «Южно-южно-славянские сказания о Кралевиче Марко» в связи с произведениями русск. былевого эпоса" (Варш., 1892—95).
  • Йорданов, В. Крали Марко в българската народна епика. — Сборник на Българското книжовно дружество в София. Т. I (1901)
  • Славчо Ковилоски, «Петар Хекторовиќ и Крале Марко во Хрватска» — Hrvatsko-makedonske knjizevne, jezicne i kulturne veze, zbornik radova 3, Filozofski fakultet, Rijeka, 2011.
  • Енциклопедия България, том 3, Издателство на БАН, София, 1982.
  • Матанов, Хр. Югозападните български земи през XIV век, София, 1986

КОММЕНТАРИИ
Написать комментарий

НАШИ ЛЮДИ